BAROMETAR I LIČNA PROGNOZA VREMENA

AKTUELNE VREDNOSTI BAROMETRA U TRSTENIKU I OKOLINI

 

Merenje vazdušnog pritiska omogućilo je izradu prvih vremenskih karata, a time i razvoj nauke o prognozi vremena. Zasluga za to pripada italijanskom fizičaru Toričeliju, koji je otkrio princip rada instrumenta za merenje vazdušnog pritiska – BAROMETRA.

Prve jedinice za merenje vazdušnog pritiska bili su milimetri, pa Torr, a kasnije je uvedena nova jedinica za merenje vazdušnog pritiska – milibar, sada hPa (hektopaskal), mada je najčešće u upotrebi milibar (mb). Pritisku od 760 mmHg (živinog stuba) odgovara 1013 milibara (hPa), što je normalan vazdušni pritisak na nivou mora.

Vazdušni pritisak opada sa visinom i to približno jedan milibar na svakih 8,5 metara povećanja visine.

Zbog opadanja vazdušnog pritiska sa visinom, meteorološke stanice na različitim nadmorskim visinama imaće, u istom trenutku, različite vrednosti pritiska. Radi toga vazdušni pritisak se određuje za morski nivo (QNH ili QFF), što omogućava upoređivanje podataka o vazdušnom pritisku ucrtanih na vremenskim kartama sa svih meteoroloških stanica sveta.

Svi aerodromi u svetu, takođe, svode vazdušni pritisak na nivo mora (QNH) i taj podatak je od izuzetnog značaja za dovođenje visinomera (altimetara) u avionima na početni položaj pre poletanja.

 

Barometar može da opravda Vaše poverenje, naročito ako koristite sledeća pravila: 

 *Kada vazdušni pritisak neprekidno opada za 1-3 ili više milibara u vremenu od 6 do 9 časova, to je već dovoljno pouzdan znak da će ubrzo doći do pogoršanja vremena – naoblačenja sa kišom ili snegom.

 *Sličan porast vazdušnog pritiska još sigurnije ukazuje da će ubrzo doći do poboljšanja vremena – prestanka padavina i postepenog razvedravanja. 

 *Vazdušni pritisak veći od 1015 milibara, a naročito veći od 1020 milibara, u toploj polovini godine, praćen je lepim vremenom. Zimi, pak, čak i pri visokom vazdušnom pritisku od 1030 milibara ili višem, može i nekoliko uzastopnih dana vladati oblačno i tmurno vreme, ponekad i sa slabim snegom i vrlo hladnim vremenom (mrazevi). 

 *Niski vazdušni pritisci, po pravilu manji od 1010 milibara, a naročito manji od 1000 milibara, praćeni su ružnim vremenom. Pojava relativno lepog vremena i pri tako niskim vazdušnim pritiscima kratkog je daha – u najvećem broju slučajeva kraće od 24 časa. 

 *Brzi rast, a potom, brzi pad vazdušnog pritiska, po pravilu, donosi vrlo promenljivo vreme sa kratkim sunčanim periodima, ali i čestom kišom ili snegom. 

 *Često se pojedinci žale na neke tegobe koje obično dovode u vezu sa promenama vazdušnog pritiska ili, bolje rečeno, sa promenama vremena. To su najčešće hronične reumatske tegobe na osnovu kojih pojedinci tvrde da su u stanju "sigurno" da prognoziraju promene vremena. Kada se vazdušni pritisak danima održava oko normalne vrednosti, tegobe, po pravilu, izostaju. 

 *A šta je to, zapravo, normalni pritisak (barometarska "normala")? 

 *Pod normalnim vazdušnim pritiskom podrazumeva se pritisak od 1013 milibara (hPa) na nivou mora. Tako ga i mi izražavamo na našem blogu. U toku dana radio i TV stanice, u više termina, obaveštavaju građane o meteorološkim uslovima. Na primer, spiker ili prezenter prognoze vremena kaže: "Trenutna temperatura vazduha je-2°C, relativna vlažnost 50%, vazdušni pritisak 1015 milibara". Prema trenutnim vrednostima vazdušnog pritiska, naglašava se - da li je pritisak iznad, oko ili ispod normale, što, u stvari, znači veći ili manji od normalnog vazdušnog pritiska (1013 mbar / hPa).                                                      D. B.